Пастир

429

ме сам народ чуваше стражу око двора Златоустова. Педесет дана протекло Ге у оваквом напрегнутом стању. Ни заповест царска . ни нападања, коГа се чнњаху приГатељима Ховановим, ни страх од убиства не могоше принудити Златоуста да остави оне, кош страдаху ради њега. (Наставиће ее.)

Добра и хрђава страна нашега свештенетва. (Наставак.) Безбрачност ге, кад се добросавесно испуњава, добровољно умершвлеше ллоти, што има своГе дубоко значење у монашеству, но што 1е преко мере тешко лицу у свету живећем. Човек по природи свогог хоће, да га љубе и да љуби друге, хоће да се дружи, да буде у додиру са суштествима себи равнима. Ово ге основни закон његове разумно-наравствене природе. Па по овоме може л’ бити, да се он узвишава, кад кида и дави ове основне законе природе, одбегав у самоћу и живећи без потпоре? Да би се могао борити против утицаГа нашрироднишх свошх осећања, он мора непрекндно маштати, да ће за то награђен бити за гробом. Но та1 човек, од кога хоће да одузму сва природна осећања, мора по СВ0101 дужности да живи међу људма и између свшу људских искушења. Њему не даду да има жену , а он ге позван да буде руковођа свту жена. Он мора да прати њихов поглед, њихов грешни уздисаГ, брачну нужду и неслогу, да испитуге њихово срце, да проникне у мисли. И све ово он треба да чу1е, да упамти, али ништа да не осети, да не пожели. Ако ли посрне, он Ге побеђен, пропао; ако ли сакрше своге жеље, он се често решава на другога рода преступљења. Борећи се с природом, притиснут свошм старешином, кош му непрашта погрешке , кад за њих чу1е , непрестано живећи у подозрењу код друштва — има ли суштаства несрећнтег, него што Ге латински свештеник? Но ова1 човек, коме ге забрањена љубав , кот се одрекао од жене, од имена оца , може ли се баш одиста занимати Ге-