Пастир

441

оставио лепо име у Српству. Као ревносни последоватељ православља, он се старао да истреби Герес богомилску у Србиш и да уништи заостало незнабогатво, коге му Ге трн у оку било. И главна мисао Немањина обраћена Ге била на атонску гору — у ту ередсреду православља когу пошту1у сви на истоку. Поштоје 37 година владао као велики жупан српски, он преда управу над Србишм свом стартем сину СтеФану а сам се покалуђери у монастиру Студеници и назван буде Симеун (1195. г.). После две године дана (1197) он остави студеницу, дође у атонску гору и стани се у Ватопеду. Путу1ући и раздаваГући милостињу светогорским црквама, он нађе развалине некадашњег монастира Хиландара, кош су морски разбошици у прах и пепео претворили били. Ко1е новцима коГе рукама надничарским, што их посла из Србте СтеФан, монастир буде подигнут и назват Српска Лавра. По заповести цара грчког Алекста а по молби Симеона, Хиландар буде ослобођен од свега и добте новог старе шину, кога сам цар одреди, и нашосле повељом царском поклоњен буде загедно с оближњим виноградима српским владаоцима као знак слоге и пртатељства за потоња времена. У Хилендару Немања проживи 8. месеци и у њему умре 13. Фебруара 1200. година. После смрти Немањине Хилендар добте велику превагу код Срба као светиња, као место благочестивих подвига светих људи а нагвише као задужбина св. Симеуна и његовог сина св. Саве. Зато српски владаоци свагда су се старали о њему: слали му иомоћи у случаГу нужде и награђивали га свакохаким правима и повластицама. Особито знатна и елавна дела у сриско! цркви скопчана су с именом светога Саве, првог архигепископа и иросветитеља српског. Околности коГе изазваше св. Саву на поље црквеног радника, држимо да сваки зна. Доста ге ако кажемо, да 1е св. Сава по свокн тежњи к благу народа и цр-