Пастир

434

мену код српскога народа, остаће и у насљеднику његовом, кога Ге благодарност, честитост и разборитост нригрлила, да овековечи драго име Обреновпћа на преетолу српском. И тако се добро добрим награђуГе; а зло мора само себе казнити; 1ер ће зли зло и скончати и с’ ироклетсвом народа испратити ираведноме суду божигем. Ваша љубав и оданост великом покошику, ваша родољубивост и побожност сабра вас бл. хр. даиас у оваГ свети божи дом, да се заГедно помолимо и сада Господу Богу за цоко 1 душе кнеза Михаила; па зато внимагге молитвама свете матере цркве, кога ће са свошма и ваше срдачне молитве испратити свевишњему, да он многомилостиви прими душу погинувшега Господара иашег у своге небесно блажено царство! Амин.

Жнвот св. 1овава Златоуста. (Наставак.)

Он се уздаше овом приликом у своГе право и у плашљивост Аркадшеву. Но оваг беше окружен ненригатељима златоустовим, кош почну да приписуГу цару да би се само осветили Златоусту такву важност, когу он давно беше изгубио. Ево неколико тих чудних речи: „Господару! Тебе нам 1 е Бог даровао за императора, кош не зависећи ни од кога, дужан Ге да управља свима. У твогог ге власти, да радиш све, шта хоћ ш. НемоГ радити тако, да будеш смирениш од свештеника и тиши од хепископа. Нисмо ли ти казали нред очима свега света, да ми узимамо на се одговорност и све последице за изгнанство Гованово? На сад шта оклеваш даље? Може л’ бити, да ти негугеш мисао, да онростиш Гедпоме а погубиш све нас?“ Савест царска би успоко1ена. Он напише Златоусту ове речи: „АкакиГе, Северман и Кирило узеше на своГу