Пастир

435

дугау осуђење тво1е. НеокдеваГ, већ преворучи себе Богу а остави цркву.“ Ово бегаше последњи удар. Архигепископ гош држаше, да ће ослабити мржњу непртатеља свошх или их заплашити отпором народа. Он Ге знао АркадиГа, знао ге слабост и малодушност његова характера. Може бити, мишљаше он, да ће посредовање Гепископа, кош му беГаху верни и заузимаху се за њ, или Гаван израз незадовољства од стране народа променити цара у мислима, као што га 1е то променило и први пут, кад Ге опозвао своге решег&е. Но злоба Гепископа не даде Аркадигу да се смилуге или поплаши, како би могао бити према Златоусту справедљив. И народ чувши ово и видевши долазак тракиских солдата поплаши се па сву заштиту свогу сведе на само Гедну вику, а не смеде бранити сад свог архигепископа онако, како га брањаше пре. После десетомесечне борбе Златоуст не хте више да се бори и да наводи своге пршатеље на пропаст, и ако погедини другови његови спремаху се, да га приморагу на то. Он се опрости с гепископима своге странке, са смиреним и побожним женама: Олимпигадом, Пентадигом и Проклом, па штедећи народ, кош Ге стагао на стражи и кош беше готов да га силом одбрани, изађе ташо из свог дома и преда се у руке онима кошма беше заповеђено, да га одведу. Тек што се разнесе глас, да Ге Тован побегао, ватра нагеданпут обухвати и цркву и сенат. Оба здагва изгореше до основа. Зосим и Сократ не веле, да су ово потпалили Товапити , већ напротив кажу, да су то урадили непршатељи Тованови, предполажући, да ће у тим здањама изгорети и Златоуст. А Паладше види у овом неко чудо. Но како му драго, доста да шум, кош се диже због пожара, смете људе, те забораве на време на Златоуста, и док се пожар угаси, оваг већ беше далеко од Цариграда. Златоуст Ге живео свега две године после овог изгнања.