Пастир

439

двору ни поквареном духовенству, кош се сад тек по одласку Ховановом могаху да сложе и здруже у тедно. По овом у залуд Гепископи кош бегаху приГатељи Златоусту, молише папу, да сазове сабор, у залуд и оваг изгављиваше потпуну на то готовост: сва спремања морадоше да се растуре, кад АркадиГе с многим духовенством беше против Златоуста. У овом се случаху Аркадихе не поколеба зато, што већина хепископа бехаху се договорили, да непрестано увеличаваху хунаштво и одвагу његову, доказухући, да он хош нихе дошао ни до половине права свохе власти, какву му Бог дахе, да уиравља самртнима. А под закриљем ове безграничне власти царске могаху и они да оистану, што би се при другом случаху могло преокренути, па би они врло лако дошли под суд, да даху одговора за своха злочинства. Те тако прође осамнахест месеци у хедном само договора њу и затезању без икаквог послетка. Арзацихе умре. Атика наместише на његово место. Овах понови над прихатељима Златоустовим ону стару песму : конФисковаше имање, тамнице пуњаше људма, кохи се усуђаваху, да проговоре ма штогод у корист Златоустову и кош се не хтедоше одмах поклонити новоизбраном ^епископу и придружити се њему и хвеговим присталицама. (Наставиће се.)

Исторнчкн преглед српске цркве. (Од С. Н ћа) IV. Утврђење православља и народхве хихерархихе у српскох цркви, догодило се у хедно исто време кад и политичко узвишехве српског народа. До иоловине XII. века у српскох историш нема ништа, што би говорило о политичкох и црквенох ухедињености Срба и њиховом државном развићу.