Пастир

492

говорио нам 1е , да обраћамо пажњу на чистоћу и душевну и телесну. Сваки, вели, не може бити богат, алн може бити поштен, а поштен човек неће умрети од глади. Сваки не може имати скуноцено и читаво одело, али може имати чисто и опрано. Бог 1е дао водице и без новаца, само се не треба лењити и т. д.“ Да, та дружба свештеника е парохи1анима свогим, доиста Ге дивна и на своме месту. По овоме нека попа не бежи у самоћу, као што му препоручуГе Гедан писац у „Беседи,“ нашем духовном листу, што излази у Новоме Саду, већ нека Ге свуда и на сваком месту, где Ге год допуштено поштеном брату хришћанину, и он са свошм парохтанима. Само Гедно у свима овим приликама нек има на уму, а то ге: да буде огледало стаду своме и да људи свагда што добро од њега чугу. (Наставиће се.)

Ко треба да се брнне о наравствености ђачш? (Наставак.)

Кво одкуда Ге главни извор пада моралног код наше деце! А кад она не би имала у рукама новаца, не би могла ни мислити о тим безнаравственим задовољствима, кошма се заражава већина њих и губи сво1у младост. Зато ако деца живе код вас, о родитељи старатељи, подаГте им све, што им 1е преко потребно, али им новаца недаГте. Хоћете ли да их забавите и развеселите каквом играчком , каквим поклоном, ви им то купите сами. На переце или земичку паре им нетребаГу; 1ер деца у место тога врло често купе какво кварно воће или шећерне колаче, а и Гедно и друго може да им поквари стомах и доведе грозницу. Колико смо нута тек ми виђали. да се деца у недељу или какав други благ дан пред поласком у цркву скупљагу око каквог мекикара или сИмиџнГе и часте се оним тешким недопеченим колачима,