Пастир

482

значи, што им он 1 еднако говори о некаквом царству небеском, коге мисли основати, но рад кога има пострадати и умрети у Херусалиму, кад међутим они, као и остали гудеш мишљаху да ће он подићи царство израиљско, и зацарити се на земљи. Овим питањем Иеус опази, да се они као негато сумњаГу у истинитост његовог божанства а тако и у ону награду небеску, кога их очекуге за гробом, на науми, да их истргне из те сумње. — Он им на то рече: „Одиста вам велим: неки од вас неће пре умрети док невиди, да 1 е то царство божше сишло на земљу.“ И на 6 дана после овог разговора, а имено на данашњи дан узме собом Петра, Хакова и Хована, и изведе их на гору Таворску, да се прео брази пред њима те да им тако видљивим начином докаже оно, зашта га нитаху и шта жељаху знати. А као што ге свагда све послове своГе и започињао и довршивао с‘ преходном молитвом, тако се и сад одвош на страну, да се нашре помоли оцу небеском. Апостоли легну мало да се одморе, Гер бегаху од пута уморни, па у том и задрема1у. Докле Исус ста1аше на молитви, лице се његово промени и засша као гарко сунце, а хаљине постану беле као снег,- од сгашоће ове тргну се апостоли, и осетив неку необичну милину повичу: „Господи чудо, како нам Ге овде лепо ! даг да начинимо три ладника, Гедан теби, гедан Могсшу и 1едан Илши, па да останемо овде за навек. У овом се епусти облак на гору Таворску и из облака допре глас: „СеИ естк СК1Н2 МОИ ВОЗЛККЛШ 1 ЈИ, ТОГИ) посл^шлите.“ Сад тек апостоли видоше и познадоше оно, што их тако занимаше. Они видоше каква 1е од прилике та рашка слава коГу сирема отац небески избранима свошм, а видоше у исто време и божанство у ваплоћеном сину божтем. И од тог времена већ више никад се не сумњаше ни о гедном ни о другом. Блажене нека су душе апостолске, коге се удостошше да овако што виде и нама предаду! Блажена нека 1 е и гора