Пастир

530

рити томе позиву, кош нам 1е сам Створитељ показао. ЧуваГући чистоћу и невиност и живећи по моралним законима, ми ћемо моћи достићи и светости (1. Сол. 4. 3.) о К0101 премудри говори. Но рећи ће неко: зар 1е могућно сачувати невиност и чистоту свогу, кад смо ге изгубили Гош у првим људма; зар ге могуће да живимо по моралним законима, кад нисмо у стању да сачувамо себе од саблазни и греха,- зар 1е могућно да будемо свети, кад смо се родили у гресима? ИзмитесА и чисти в/дете (Ис. 1. 16.), — одговора нам на то Створнтељ наш устма свог нророка. Но где ћемо и како ћемо да се измигемо? Хрићанство Ге пуно средства зато. У њему ћете ви наћи две духовне кг.пћли^ коГе су у стању очистити сваког од греха, — крштење, за оне кош се Гош нису крстили, и покаГање за оне, кош се као крштени оскврнише по свокн сопственоГ вољи пороцима и гресима самртним. Приближите се дакле овог последњо! кг^пћли с вером у Исуса Христа и с истинитим покахањем и жељом живети у будуће благочастиво, — па ћете у свако доба бити примљени и изаћи ћете из ње чисти и нови, као што сте и после кршгењи били. Св. вера Христова, враћаГући нам првашњу нашу чистоћу, поврати нам у исто време и божанствену своГу снагу (II. Петр. 1. 2.), као необходно средство за чување чистоће и моралних осећања у будуће. Све што смо изгубили у Адаму, враћено нам Ге Христом ; ми смо створени били у лицу Адама зато, да смо свети, а сад говори св. Апостол, ми смо наново створени: во Христћ I исг^с^к нл дћлд еллгла, гаже прежде уготовл Еога, дл В 2 нгах 2 Х°А ИЛ * 2 (Еф. 2. 10.) Дакле наша Ге прва обвезаност у томе, да смо ирави и истинити Хришћани, Гер само под тим условом, можемо биги и прави људи, т. I. онакви, као што смо изашли из руку створитеља нашег. Друго наше назначење, састош се у одношаГу к ближњем: возлквиши ближнаго своего гакш слмх секе (Мар. 12. 31.)