Пастир

531

Погледа1те само на окружава1ућу нас природу. Ви нећете наћи у н >01 поготову ни 1едне тварчице, шпа би живела оделито од других и сама за себе. Сви смо ми створени колико за себе, толико више за друге. Ватра, ваздух, вода , камење и растиња, све то служи и себи и свету. У нрироди ге све тедињено Гедно с другим, све 'стош у тесног вези и помаже Гедно другом; све се одржава, развша и цвати номоћу уза1мице и самопрегоревања. Тако исто ваља да 1 е и међу нама, будући смо ми нашавршениш створ божи, кош у свему ваља да смо углед, а не само да нодражавамо природи. Ми — као разумна суштаства — треба да знамо, да нас ге Бог наградио различним способностима зато, да иомажемо гедан другоме и тиме потпомажемо усавршавање нашег друштвеног живота. Треба тврдо у памети да држимо то, да смо ми браћа међу собом, као деца Гедног оца небеског, кош нам ге живот дао, и нашосле да смо ми браћа и по земном оцу — Адаму.. Сви смо ми Геднаки и по природи и по силама и по способностима и имамо 1едан почетак и конац. 1единство и сродство то, огледа се наГбоље у Исусу Христу, кош 1 е пострадао, умрво и васкрсо за све нас — за сво човечанство, и тим разрушио све преграде, коге сметаше да сви људи буду Гедно стадо и постану гедан дух. Исус Христос овако говори ученицима свошма отоме: шсша рдзгЈмћкзтл кси, гакш мои ученицк! естс, л\\а лккоек имлте шждг> сокок). (1оан. 13. 35.) У садашње пак доба, ми имамо шш више могућности на ту свезу и уза1мицу, него што смо пре имали: едино тћло и единх д^х 2 > икоже и звлни еслш ко едином упокднш зклн!а нлшгго: единх Господх, единл в^рл, едино крецЈенУе: единл Богх и Отецх вскхг, иже ндд вскми и чрезл кс^х 2 и ко вс-кх 2 илсг. (Еф. 4. 4 — 6.) Ко други треба у садашње време да има таква побуђења и побуђења тако узвишена, живети зарад ближњег свог, ако не ми?... Напоследак наЈтлавнше и нагвише наше назначење састои се у љубави к Богу: возлккиши Господд Богл ткогго