Пастир

532

кс^кмг сердце.мх ткоимх, и ксек> д^шск) тколо и кс-кмг у/иомг ткои/иг и ксе 10 кр^кпостпо ткогм. (Марк. 12. 30.) Он Ге наш Створитељ, кош нам Ге по свогог благости дао биће и сва савршенства наше душе и тела. Он 1 е наш отац — промислитељ, кош се брине о свима нама толико, да ни Гедна влас с главе наше не опада без воље његове. Па како да га нељубимо и да га не поштуГемо? Како да се не одозовемо на глас св Апостола: прослдкитг уко Богл кх т"клесдх 2 клшихг, и вг д^шлхг клшихг, гажг с/(тв Бож?а (1. Кор. 6. 20.), и /црг гасте, лцјс ли п?ете, л\\\г ли ино что ткориге, ксе во слдкг> БожУк творите (1. Кор. 10. 31.)? Бог, с друге стране — то 1е последња цељ нашег усавршавања и стремлења. Створени по овразу и лодовшу његовом, ми — природно — приближавамо се к њему и телесно и духовно; у њему ми налазимо спокогство за наш ум, кош непрестано блуди за истином и правдом, — за нашу вољу, кога тражи добро и савршеност у свету, — за наша осећања срца, коха траже љубав и блаженство. После свега тога, како да га не љубимо више свигу и свега на свету, како да га не славимо; како да не живимо за њега, и по преимућству за њега једног?! Но и то нте гош све. Он, безконечна милост и љубав, ради спасења нас грешних, ниге пожалио и свог рођеног сина, већ и њега даде на жртву: дл ксакл к^кргии кг онк, не погикнетг, но и/илтг жикотг к^чнуи (1оан. 3. 16.) Он нам ннз-носла и Духа светог, да улиге у срца наша своге благодатне даре, кош би нас повратили, освештали, и за будући живот спремити могли. Нашосле он, — отац наш небески, — Гош од створења света спремио Ге за нас вечно обиталиште и с разширеним рукама чекао нас да му дођемо и да га прославимо. И за толику милост и доброту, зар неби било грешно и непоштено с наше стране, да га не љубимо, да не жртвуГемо сво наше суштаство и телесно и духовно за њега и за прославлење његовог пре-светог имена? — — —