Пастир

533

Тамо, за пределима гроба, у вечном обиталишту нашег створитеља и Господа, тамо ћемо ми са свим достићи наше наГвише назначење; но достићи ћемо га само у том случаГу, ако се будемо на овом свету бринули о њему, — то 1е ако будемо живели овде и за себе — ради получења еветости и савршенства, и за ближње своГе, — ради њиховог сопственог добра и среће; а главно 1 е за Бога, — за прославлење његовог светог имена. Држимо дакле свагда у памети ту тро1аку цељ нашег рођења и старагмо се о тачном испунењу свега тога, па ћемо тако самим делима показти на што смо створени. С... Н.....ић.

Исторнчкн преглед српске цркве. (Од С. П ћа) IX. (Наставак.) Ако српска црква и ни1е била богата реФорматским идеГама, налик на оне, коГе ми видимо на истоку у прва времена Хришћанства, она се бар може похвалити своигм манастирима, ед куда су по наГвише и излазиле те идеге. С нрвих дана политичког и државног живота Србиге и српског народа, калуђерство и манастири заузимаше прво место. На њима као на неком пробном камену основано 1е било и сво унутарње развиће народа српског. На основу тога и сви послови државни — свака нова мисао. морала ге нагпре одонуда благослов добити, на тек онда да има сво1у силу и значаГ у народу. Краљеви српски нису опет ништа радили нити пак што одпочињали без предходног саслушања савета и одобрења духовништва или бар архигепископа всеп сервстеп и поморстеп земли. Народ такође нше остаГао натраг од свошх владалаца и слушао 1е своге наставнике и учитеље вере исто онако, као и прве. Хедном речи калу-