Пастир

534

ђерство с маиастприма, то су биле две велике цивилузугуће силс у старо1 држави српско 1 — силе, ко1е су свагда чврсто свезане биле за народ и у њему држале и сво1е уздање и наду за опстанак и даље усавршавање. Држећи се као што већ рекосмо свагда народних начела у животу, калуђерство доба Неманићева делили се по хшерархичким иризнацима овопш на три реда или степена службе. У први спада1у они, кош носаху расу и камилавку или другим речма лрости монаси. У други долазе схимници кош даваху овГет. 1, да се посте и Богу моле 2, да живе вазда у дГевству. 3, да се навек покорава1у стартем и да ћуте. За овима ишли су тако звани велики схимници , кош свагда живљаху далеко од људи. Овог реда калуђера као да и нте било у Србиш и тек гедног или двоицу могао Ге човек наћи у сво1 Србиш као неку редкост. (‘) Кад се Гавило калуђерство у Србиш и ко га 1 е ирви установио? Но оба ова питања можесе одговорити да се калуђерство Гавило у Србиш у време св. Саве т. I у првог четврти Х1Г. века и да Ге св. Сава вио први основатељ њихов. — Побуђења, коГа су руководила св. Саву да их заведе у српско! цркви била су 1, рђаво стање саме цркве и вере православне у г Србиш 2, потреба у људма, кош би у стању били не само пробудити религиозну свест у народу, већ сачу 7 вати 1е, да она остане даље у њему чиста и неповређена и напоследак 3, образовање народно, као први и на 1 важниш агрегат доброг напредовања не само у религнозном већ и у политичком и државном животу. Ето ово Ге управо рећи и била главна мисша српских калуђера или бар основатељ њихов мислео Ге да она оваква буде. Пресађучући грану Атон-

(1) Види Гласник за 1867. г. К. IV. Св. XXI. стр. 14.