Пастир

562

Срби1а 1 е изгубила великог мужа а с њиме била Ге изгубљена и српска нада, кога ге оживљавала слободног и сужног Ср бина. Родитељи Пресвете Деве Мариге обрадовали су се њеним рођењем, СрбиГа прену из тешке забуне, диже руке високоме небу, Геда бих ге од пронасти избавило, и по вољи божиин узвишени умови врсних руковођа народа српског поведоше Срби1у по путу среће, и Србиш сину сунце лепе наде у лицу нашег светлог и дичног Господара Милана Обреновића IV. коГи залечи наше ране, утеши нас у великог туги, као што Ге утешило Хаћима и Ану рођење Пресвете Богородице. Па према овоме благоч. слушаоци благодаримо Господу Богу, кош се овако стара и брине за спаеење рода људског даГући му сва могућа средства и спремаГући погедине избране да га именом његовим воде и руководе к остварењу те високе цГели, а с’ друге стране заверимо се да ћемо и ми, по примеру праведног Хаћима и Ане поштеним и частитим животом а и с’ тврдом и непоколебљивом вером служити и Богу и отачбини, те тако заслужити права на боље и лепше дане наше будућности и среће целог српског народа. Амин. Исторнчкн преглед српске цркве. (Од С. Н ћа) XI. (Наставак.) Сад да пређемо на црквену књижевност, иа њом и да завршимо наша посматрања о овом другом периоду српске црквене исторше. Пре свега ваља приметити, да Ге црквена књижевност код свму Словена балканског полуострва била у старо доба доста богата. и то не само гедним иреводима, већ и своим сопственим ориђиналним списима. Осем превода св. писма