Пастир

563

и св. отаца, словенска књижевност имала Г,е гош и сво1е сопствене политичке живописне саставе. Што се превода тиче, то Гош у X. стол. ми налазимо сведочбу о том, да су изобличавања против ариичске 1 ереси била преведена на словенски 1език. Но управо у Србиш, та учено-богословска радња почиње се тек с XI. ст. — т. Г. са св. Савом. Цар ерпски и св. Сава, свошм ревносним сгарањем око вере и свошм личним утицашма на свештенство и народ, будили су и распростирали просвету у српског земљи . До њих о књижевности српсхш! неможе бити ни речи, изузимаГући само Гедан превод св. писма, па и то туђе редакциГе (бугарске.) Дакле св. Сава и овде се гавља нређашњом свеобимаГућом личношћу и удари темељ будућоГ просвети и црквеноГ књижевности српскоГ. Под овим упливом св. Саве, духовна деГатељност, почела се брзо распростирати у СрбиГи. Осем превода св. писма, преведеии су били за кратко време и млоги споменици црквених поука, догматике и цркв ене легенде. Такви су н. пр. били српске редакциГе бугарског шестоднева, (1263. г.) српски пролог (XIII. св.) Слова 1оана Златоуста, Патерик, богословље Дамаскиново (почет. XIV. в.) и млога друга. Отпочела Ге била и црквено-дидактичка књижевност,- као н. пр. живот светих, Номоканони, црквени устави и Љетописи. У том одношаГу, особито обраћаГу на себе пажњу историк Доментиган, Геромонах Хилендарски (1264.), кот Ге написао биограФИГу Симеуна и св. Саве. Стеван Првовенчани (1228.) српски краљ, коГи Ге саставио биограФшу, или боље рећи живот свог оца СтеФана Немање. За овима долази Ђорђе Самблак (или Цамблак), последњи из писаца тога доба коГи Ге написао живот краља Дечанског (и Душана). НаГпосле сам св. Сава написао Ге живот свог оца, Типик (устав) Студенички, типик Хилендарски и службу св. Симеуну мироточцу српском. Будући се црквена управа у старо доба користила наро-