Пастир

630

1јХХ. по свог прилицн зато, што Ге та1 превод, ког су сви употребљавали, као такав бно познат њиховнм слушаоцима. После апостола превод 1ХХ. употребљавали су зато, што Ге на грчком 1 езику, у опште сви народи, примили су га скоро сви хришћански народи, осим СирГана, кот су имали сво 1 превод, преведен с геврелског подлиника. Гимски, герменски и други Хришћани, кот су онда мрзили на ХевреГе, саставили су преводе св. писма не с Гевретког, но грчког превода ИХХ. Доцнит преводи, кеђ котма 1 е и наш словенски, преведени су такође с превода СХХ. ноглавито зато, што су Хришћанство раширило грчки и римски нроповедници, а од чести и с тога, што су онда Гевретки гезик и сами главари цркава Хришћанских слабо знали. Но црква васеленска нигде у свотма уредбама нте се изразила, да превод 1ХХ. мора1у „искључиво" примити сви Хришћани за „самоподлини и самодостоверни,“ као што т код латина односно вулгате одређено. Од наттаритх рукописа превода 1ХХ. ко1и су и до нас дошли, знатна су два: ватикански и александритки. Први се налази и данас у ватиканског библиттеци под насловом: /.ата тоб<; гјЗбору/.ох/та. Та1 се рукопис нашао у почетку четвртог века; написан т великим словима, нит подељен на главе и стихове. У првоГ глави књиге “битта“ и у неким псалмима, међу 105. и 148. писмена су се од дугог времена сасвим избрисала. Тако сведоче: Хован Морен и ТишендорФ, кот су га видели. Други рукопис налази се сад у британском музе1у. Писан т на пергаменту, нема знакова ударења и одмора, и садржи у 4 чести сву грчку библту. По времену постанка, други рукопис слаже се с ватиканским; он се погавио, како уверава грчки патртар Ттрил Лукарис, наскоро после никетког сабора, — натре у Хегипту, а доцнит преда се у библтотеку натртара александритког. 1628. године цариградски патртар Ттрил (СљедуГе додатак.)