Пастир

631

Лукарис добте та 1 рукопис из Тегипта и пошље га на дар генглеском краљу Карлу првом, кош га остави у британски музеГ. У првим вековима Хршићанства било 1е много рукописа превода 1ХХ., и то Ге било повод, да се повреди сам превод. Између препишчика било ге људи небрежљивих, кош су допуштали мање измене, изостављањем и дометањем; отуд се роде разна читања. На то се жалио: Климента александришки, ()риген и Тероним. Да би се сачувао текст превода ИХХ. од таквих нромена, и по могућству поправио, први Ориген изда превод ИХХ. загедно с подлиником ГевреГским и другим грчким преводима св. књига старог завета. Но Оригеново издање нрими се с почетка само у Палестини. У Алекеандриш опет с крагем трећег века изиђе издање ГезихиГа, Гепископа Гегипатског, и употребише га Хришћани Гегипатски, кот су знали грчки Гезик. У исто доба у Цариграду изађе треће после Оригеновог издање превода БХХ. од мученика ЛукиГана. 0 тима трима издањма писао Ге подробно блажени Тероним. Из тригу „нисаних“ издања: Оригенова, ГезихиГева и АукиГанова саставише се много примерака смешаних, што 1е било узрок толиким писцима разним, коги су свагда налазили учење у преписима превода ИХХ. и дало повод новим издањма „печатаним“ каква су: „Компљутенско,“ израђено у Компљуту около 1518. г. и издано на свет прелатом Алдином, одкуд се зове и „алдинским.“ „Римско,“ коГе се саставило под надгледањем папе Сикста V. трудом Кардинала КараФа. За основ тога служи више поменути рукопис ватикански. Издање то изишло Ге први пут у Риму око 1587. год. „Англиканско,“ израђено по препису александртском што га Ге патриГар Ћирил Лукарис у Енмеску послао. ОваГ 1е еаставио учени Грабе у ОксФорду између 1707. и 1720. г. Не спомињући последња издања, управо грчка, коГа су *