Пастир

653

гом и пред људма, то неверугем да бн могао измиелити што боље, до ово гадно пабирчење, коге свештеник узимље по такеи за свако свештенодеГство, и ко1е управо и саетавља главии приход свештенички. Ако свештеник омива. душу младенца од првородног греха и придружава га матери цркви, без коГе, по учењу слова божига, нема и неможе бити спасења; ако ли благосиља свету везу г.рачну и моли Бога да новобрачнима даруГе дуг живот и преуспевање у врлинама на корист умножења рода људског и васпитања деце у славу божиГу; ако проси болеснику од Господа Бога оздрављење и опроштаГ грехова; ако ли испраћа на вечни поког оставившег оваГ привремени живот, — за све ово и свашта погађа се он с парохиГанима, камчи, уви1а се, клања се, моли, богомољише, доказуге своге потребе , скупоћу, и т. п. Па и онда, кад Ге дошао са светим даровима да последњу исповест свог парохиГана прими, да га сгедини с Христом у светом иричешћу и спреми за вечни поког — и онда свештеник неокреће главу од руке парохиГана, коГа му добровољно пружа цванцик или два, у име награде за труд. А шта 1е он после овог ако не надничар, ако не онаг, кош ради на парче? Но да ли ваља такав поредак ствари у православно-источшн цркви, — поредак, од кога се давно и одавно ослободише сва боља друштва срећнишх и напреднишх држава ? Да ли ваља? .. . Сви већи и развитиш умови осуђуГ га Гавно а не мисли друкче ни само свештенство. А шта вели наш народ? Народно мнење о каквом поГаву у друштву огледа се обично у пословицама или анекдотама. А какве пословице и анекдоте имамо ми о томе у нашем народу? Имамо их доста и одвише. Ево Гедне из међу осталих • „Упадне поп случашо у некакав дубок вир и почне се давити. Људи му притрче у помоћ викаГући: „даГ, попе руку! даГ руку да те извучемо!" „Но поп тоне све дубље а руке непружа. У таГ мах дотрчаће неко и рећи: невичите „даГ руку“ већ реците: „наГ руку; Гер се он ниГе научио давати

)