Пастир

654

већ евагда узимати, па зато и не даге руку.“ II ови учине тако како им се рече, те добише руку од попе и спасоше га.“ Прича ова обично тумачи сеовако: „попови су грабљивци : њихово Ге само да узимљу и да пуне џепове а ником ништа да неда1у.“ Но ми видимо овде други смисао: видимо оскудост, сиротињу. Све Геднако искати, све Геднако камчити а ником ништа недавати, може чинити само онаг, с киме Ге страст среброљубља овлада.та и учинила га што но зовемо „тврдицом." Но оно што се догађа с поГединим људма, што може бити као реткост у друлптвима, неможе се никад применити на све. Могуће 1е да се налази и међу свештенством поГединих свештеника, коме Ге та подла страст ранила душу и срце, и кош по овоме камчи и непрестано иште не зато, што има преку потребу за опстанак свот у друштву, већ зато, што те рад да гомила и оставља новац Гедино ради новца; али односити ово на сво свештенство, као на људе кош су више или мање образовани под утицагем хришћанске љубави, коГа све обима и учи самопрегорењу, — не би имало никаквога смисла. Па зато би ми ову причу народњу протумачили овако: камчи свештеник зато, што Ге сирома, што му много више треба, но што има, и што незна за у напред, кад му може доћи прилика да што заради; Гер ге предостављен судби и случагу. А не даге ником зато, што нема доста ни за своГу кућу и што по овоиге нема од куд ни да даге. Да, прошла су она благопригатна и срећна за попу времена, кад ге он могао имати по два три брата ожењена у кући па тако узадрузи привређивати више од домазлука, него од парохиге; а прошла су и она, кад Ге будући попа могао васпитавати се и спремати за свештени чин код своге куће или у монастиру, или нагвише — отићи до свог владике и тамо пола године провести више око астала, него око науке, па се и запопити. Данашњи свештеници већи(СљедуГе додатак.)