Пастир

643

ско, — знао ге лекареку и живописну науку и био 1 е врло вешт лекар и живописац. Знао 1е говорити: арапски, грчки и евреГскн. С таквим изображењем дошао Ге св. Лука у Херусалим. У то време проповедаше Господ наш Исус Христос своГу божаствену науку. Наука овог небесног посланика тако 1е се коснула срца Лукиног, да Ге мно. го већу корист из ње извукао , него што 1е мого добити учећи се у училиштама — Хелинским и Хегипатским; гер не само да 1е се сам научио да позна Гединог невидљивог Бога, него 1е и друге научио у њ веровати. Св. Нука, био Ге Гедан од седамдесет ученика нашег Спаситеља. 0 овоме сведочи он сам кад вели: иви Господг и инћул седмкдесАтл, и послл ихг по двћмл предх лицемг скоимг ко ксдкх грлдл и м-ксто. (Лук. 10. 1.) Ревносан у нроноведању елова божига, .Лука ге походио села и градове с проповеди, присотовљаваГући и увераваГући људе да 1е дошао МесиГа, кога давно нзгледаху. ХСад дође време, те се испуни пророштво божанственог посланика о „поражепом пастиру и сталу^ кохе ће се после овог поражења разбећи, св. Лука горко хе нлакао за свохим Госнодом и учитељем. Но еузе Лукине не остадоше не награђене: хер сваки, кош сехе са сузама, с веселим срцем жан.е. После васкрсења Господа нашег, св. Лука идући с Клеоиом у Емаус и тужећи о вазљубљеном свом учитељу и његовим страдањима, сам Господ Гавља се њима, утхешава их, и свошм Гавлењем отире им сузне очи. А кад дође близу, запита их Господ: „о чему се разговорате, зашто сте жалосни“ ? Хе ли могло бити веће радости за св. Луву но кад узнаде, да хе његов сапутник онах, кош хе реко о себи: Ја сам лут, и истина и живот.“ ХСолика 1е морала бити радост Лукина, кад хе он слушао из уста божанственог посланика проповед, иочињући од Мохсеха и свиху иророка, проповед, коха хе говорила о хвему као божанственом носланику? Но Лука хош незна с ким говори, он хош не може да позна свог учите-