Пастир

644

ља, о коме Ге тако горко плакао; и тек у Емаусу, кад Ге Господ преломио хлеб на вечери, он оозна онога, ког Худа на ташог вечери не шћаше знати, већ га нродаде „у безцење.“ Кад познаде св. Лука на Емауског вечери евог Господа и учитеља, тада поче говорити свом сапутнику, да Ге њему само срце казивало, да сапутник, кош тако 1асно тумачаше св. писмо, не беше обичан, прост човек. Но љубов св. Евангелиета к свом вазљубљеном учитељу шшасшне Гавида се у том, што ге он после петшнест година по вазнесењу Госиода Исуса Христа написао свето Еванђеље, — нознато под именом: Еванђеле ол Луке. У овом Еванђељу описао 1е Лука не само оно, што Ге сам свогим очима видео, но и све оно, што ге чуо од других, кот су пре њега знали о Иеусу Христу, а нарочито од Аностола „Мзикиж 2 “ коП 1 1 е угедно и његов учитељ био. Св. Лука, бегаше не разлучан друг и сатрудник Апостола Павла у проповеди благовешћена Христовог, кот Ге Павла као верног ученика одвећ волео. Он хе проповедао Еванђеље не само Худетма но и незнабошцима; и као што се види из дгела апостолскпх, ко1а Ге сам Лука написао, он ге био за1едно са Ап. Павлом у Риму, па и тамо с учитељем свотм раздељавао проповедничке трудове. Уколико 1е Ан. Павле волео свог ученика за његову ревност, Гасно се види из његове — Павлове посланицек колосаима: „ лоздравља вас (т. Г. Колосаге) и Аука возљувљепи врачу а тако исто и из посланице ка коритским Хришћанима, у коил Павле^ похваљутћи т]>удове Лукине, назива га вратом вазљувљеним. Из Рима св. Евангелист отишао 1е на исток, и трнећи глад, жеђ, гонења и многе друге незгоде, опет шпе престаГао проповедати Еванђеље. Прошав сву Ливи1у, он дође у Египат и сву Витеатду, до тог времена находећу се у мраку тзичког нек^д^шА, просвети истиним светог Христовог учења; у Тиви ноднгне многе цркве, и рукоположи за ове свештенике и ђаконе; болесни телом и душом, свагда су налазили код