Пастир

667

сво1у моћну услугу. Свето писмо изриком нам каже да се они заступагу за душе добре и побожне и да их по разлучењу с телом узимљу и носе на лоно Аврамово : „вистк же говори еванђеље, сл^чисд умрети ницЈем^ Ллзлрк и несене? випи лнгелн нд лоно Дкрллмово.“ (Лук. 16. 22.) На иослетку наступиће славно царство божте, зачуће се страшан и последњи суд божиш. Човек ниГе кадар да опише онаГ страх, онаг ужас, кош ће обузети душе људске, кад предстану том праведном и последњем суду; 1ер у та1 мах све шта 1е ко радио. шта Ге ко мислио и желио изаћи ће , по уверењу слова божиГа, на видик и биће познато свима и свакоме. Пророк Дннило видео Ге таГ призор у сну па и то се грдно уплашио! „кид^х^, вели, ко снћ иофио н се нл овллц^х^ ико сижг челок^чк идиж вжше и косгрепетл дг>х 2 мои.“ Ха шта ће бити с човеком кад он то види то не усну, већ на 1ави ? Тедан умиљати поглед другог суштаства био би у то време за њ снажна потпора, обилата иомоћ. Но онац кош 1е овде тражио анђеоског погледа, сретнуће га и тамо. Анђели кош нам служе овде, неће1у нас оставити ни при страшном суду божшем: и тамо ће они отклањати од нас плашње и зебње, представ за1едно с нама пред лице правосудног Бога. И тако, бл. хр. анђели нас прате од колевке па до гроба, а не остављагу нас ни за гробом, ни увреме страшног суда божшег. Но ако ми немамо живе вере у њих, ако се нестарамо о нашем временом и вечном спасењу, онда се ни!е ни чудити зашто већина не опажамо то присуство добрих анђела уз нас, што несхваћамо уплив њихов на душу нашу. Велики дух анђеоски проницаваГући у таше божи!е, излива се у непрекидноГ хвали н прослављању Господа. Но ако ге наш дух расеган по су!ети ово-светско! и не налази никад времена удубљавати се и изучавати премудрост божшу, или што 1е 1ош горе, служи се светом истине за достижење себичне