Пастир

668

сво1е цељи, и брани лаж за ништавну корист сво1у: онда дух апђеоски нема места код нас, нити може бити с нама. Срце 1 е анђеоско преиспуњено љубављу 1ер се орошава непрекидно бесконачном љубављу у престола славе оца не беског. Ако код нас оскудева ова дивна црта њихова, акоми у место љубави допуштамо да срцем нашим завлада злоба, освета, себичност: онда опет нте чудо, што ми невидимо, што неосећамо присуство добрих анђела! Воља Ге анђеоска склоњена свагда на добро. Они су готови помоћи свакоме, без разлике пола и стања, ако само смртни ту њихову помоћ заслужују. Но ако и код нас не буде овако дотерана воља, да ге готова притрчати у помоћ свима и свакоме, где 1е само та помоћ потребна, онда онет нше с навга анђео хранитељ, онда ми опет неможеаго осетити његово присуство уз нас. Развтал о Хришћанине у души мисао истинеку, високу, кога битвоГе земаљско биће везивала непрестано са небеским,развигаГ у срцу љубав обилату, пуну самопрегорења, а у чуству вољу, готову на све оно, што Ге истннско и добро. што 1 е лепо и прекрасно, пак ћеш онда видети, пак ћеш осетити присуство божшег анђела с тобом и у теби.

Слобода хрншћанска.

(Продужење из 39. бр.)

Прва хришћанска црква у ередини незнабошког света, представљаше идеално друштво, о каквом нису смели ни миелити стари фијософи . У исторшском животу хришћанских народа, она служи гаким основом слободно-наравственог развића човечанства у вери и друштвеном животу, а у 1 едно Фактичким идеалом, коме треба да тежи сво човечанствокако у породичком, тако и државном уређењу. Но за кратко време сташе та светла звезда, на мрачном хоризонту старог незнабошког света, С раширењем спољашњих граница нове цркве,