Пастир

669

развигала се н исцеђивала, тако рећи, и унутрашња сила њена, коГа такослободно и тако чврсто сгедињаваше у Гедну душу мали брог њеГзин. Различни народи, различни характери и умови, кош састављаху друштво нове цркве, неприметно уношаху у њ остатке незнабошких обичага, покварености, старих нразноверица и предрасуда, а нарочито наклоност к мистичким созерцаншама источне ФилосоФиГе, и к дигалектичким танкостима западне соФистике. Хош док бегаху на земљи апостоли, у области вере Гавише се страшне гереси, коге поткопаваху у самом основу истинитост Хришћанства. И ево апостоли стагу на пут том раздвогењу и предохрањавагу целост учења нроклетством: „Дфг и Днгелг сг нскесе вллгов^ћсГИТБ КЛМ2 ПЛЧс, е?Кс БЛЛГОВћСТИХОЛЈг БЛМ2, лнлт тл дл Бг{дет 2 .“ (Гал. 1. 8. 9.) И тако, слобода разумног испитивања вере ограничава се Гедном на свагда положителним откровењем. Пре, док бегаху само неке сумње у погединим правилима вере , апостоли заиоведаху, да се с кротошћу и љубави исправља изнемоглфи вг в-ћр^ћ (Рим. 14. 1.), па и на оног, кош би се упорно нротивио преданом учењу, гледати не као на неиригатеља, већ трпељиво обавешћавати га, као брата (Сол. III. 14. 15.) А сад при опасним заблуђењима Геретик, после првог и другог обавешћења, прогони се из друштва хришћанског, као осуђеник, на векове. (Там. III. 10.), па и Гепископу забрагвуГе се, да може имати с њим ма какву препнрку у ислеђивању вере. (I. Тим. 6. 3. 5.); а нрочим Хришћанама забрањуге се примати га у свогу кућу, Гести заЈедно с њим, па шта више и поздравити се с њим у путу, (2. Хов. 1. 10. 11.). А што ако се деси, да заблудивши, буде муж, отац, брат, или драгоцени друг ?! Страшна стега еавести у опхођењу с ближњима! У области наравственоГ све беше предостављено субГективном суду савести и у унутрашњем осећању срца. А сад кад се Гавише међу Хришћанима пороци кош пред очима незнабожаца унижаваху и саму религту, наравственост