Пастир

670

погединих лица потнада већ друштвеном прегледању, и Гавни грешних наказу1е се свеопштим презрењем. „А сад вам шшем да се немешате, ако неки , кош се врат зове, лостане влудник, или тврдица, или идолопоклоник, или кавгаџша , или пшаница , или хаГдук ; с таковима да и не Гедете. Извадите злога између севе.“ (1. Кор. V. 11. 13.) Страшан опит таквог суда показао ге аиостол сам над коринтским крвосмешником, кош ге по општем решењу предан сатани ко изншоженУе плоти, (1. Кор. V. 4. 5.) Ево где Ге начело страшне власти црквене над савешћу веругућих, — власти, ко!у су и сами аиостоли уиотребљавали лично, наравно не на разорење, већ на сазидање, но ко1а Ге у рукама њихових преГемника могла лако да иређе у духовни деспотизам, у насиље савести — коГе ге теже и црње од свакога Физичкога ропстваУ управи црквено! од самог начела учествоваху подГеднако сви чланови њени. Шта више, апостоли, кош беГаху заузети искључиво проповедањем слова божиГа, просто одрицаху се од распоређења сиољашних послова црквенских(Де^ан VI. 2. 3.) А сада уиравитељна власт усредсређу1е се у руке Геиископове: њему се даге ираво да чини распоред с имућством црквенским, да прима или да не прима на њен врат удовице и сиротињу; да изриче без апелирања пресуду не само над мирганима, већ и над пресвитерима; да одлучава од цркве оне, кош неверуГу право, Гавно па и без сваког заклона нештедећи да се грешници испоље и изобличе. (Тим. I. 13.) Одавде се започиње групирање и пре вага клира. чега се тако Гако богаше апостол Петар, кад саветоваше пастире: пасите стадо вожше, кохе вам 1е предато, и надгледаГе га, не силом, него драговољно, и по Богу нити за неправедне довитке, него из довра срца; нити као да владате народом; него виваГте угледи стаду. и (Пет. V. 2. 3.) Гош за живота Геванђелиета Хована Гавише се међ Гепископима такви властољупци, кош непризнаваху над собом ничтега суда, не даваху рачуна о свом владању ни апо-