Пастир

702

раз} 7 м да добте достоточног познања о предметима суштастпено неопходних за човека но превишаваГућих разум!

Каква 1е разлнка нзшеђу прнродве нераспадљнвостн н нераспадљнвостн светех моштму. Матери1а, или вештаство, находи се у непрекидном коловрту. Тедне слике и Форме вештаства, с већом илн мањом брзином мењагу се, промењу1е се, и прелазе у друге; 1една се тела ствара1у, а друга се руше, и из њих ствараГу се нова, другачта; ова нова тела после неког времена умиру и да1у живот опет другима, и тако даље. У неорганском свету н. пр. менерали, при угодним условима, помоћу хемигских процеса, раствараГу се у води, и постагу водовидна тела, — потом, прп другим условима, таложењем наново повраћагу се у своГе првобнтно стање, т. Г. иостаГу опет тврда. тела; то исто ми видимо и у органском свету, растињском и животињском. Помоћу пак хемшеких процеса, из семена или из зачетка развшагу се растиња и животиње, — живе, примаГући с поља питагућа вештаства и употребљавагу ћи их, т. I. претварагући их у своГе тело и крв; — а по смрти њиховог, како се Ге живот њин окончао, ирестаГу и све Функцше свогствене живоме телу; растиња и животиње почињу трулети, распадагу се на оне исте саставне делове или првобитне елементе, из когих су биле и састављене. Ми смо се тако привикли на оваг стални закон — коловрт вештастава, да у раствору праха умрлих људи, драгих нашем срцу, сматрамо неко неизбежно дело природе. У распадљивости наших тела. ми видимо испуњене творачког решења над падшим човеком: зшла еси, и кг зшлк шидеши. (Бит. 3. 10.) РазмишљаваГући о коловрту минералних вештастава у природи, енглески природњак Џансон пише: „по смрти животног, све минералне честице, коге су биле у његовом телу, (СљедуГе додатак.)