Пастир

703

повраћа1у се непосредно у земљу, од ко1е су биле и узете. Овде оне, поглавито од унлика ваздуха, иодлеже конечном раствору, усљед чега минералне честице, бивше у организму животног, наново долазе у тако стање, у коме могу бити усисане жилицима растиња.“.... како брзо већим делом извршава се нрелаз ових вештастава из нашег тела у нове живе облике!.. Па и гроб и гробвица нису у стању сачувати поверена им вештаства... Нека се драгоцени прах човеков балсамира и обмотава висоном, воском натопљеним, као што су то радили стари Египћани, — па и тада тешко Ге мумшу дуже сачувати. Тела мрских царева и прекрасних царица, да рекнемо могу се и сачувати у луксузним мавзолешма и пирамидама; но доћи ће нови завоГевач, узнеадириће царско тело, или шпавиће се неки неуморни археолог, и раскопаће старе гробнице на корист човечанске историге. СарањуНе тела у саме храмове, под олтаре, опет настануће време, када прах смешава се с прахом, и сагеди н>ава се с материом — земљом. Па напослетку и кад би нашли за посљедње станиште коетту, дубоко сакривено место, коге неби проказала ни исторта, ни предање, и тада случат извео би их оиет на свет и увео у коловрт матерте. „Мора се човек дивити кад погледа на резултат и натрећних покушага, сачувати вештаство човековог облика, у првобитном његовомвиду! По кадкад, после дугог времена, налазе гроб и раекопавату га,- у гробу лежи безгласни становник његов, често сасвим целокупан, пун у лицу и румен, и удивљава свошм достоганством и сиокогствоа!. Но дотакните се само руком до овога, ио видимом, тврдог облика, или нека само дуне ветар, па ова! удивљаваГући изглед човека разлеће се у прах, лаки као иухор.“ Ншбољим доказом казанога може нам служити откриће гробнице етрурског цара. Испитачи етарина, раскопаваГући земљу, сходно причама минулих времена, изненадно натрапаше на камени свод. За време владе Римљана и варвара у овог