Пастир

707

Наведеним горе случашма додагмо Гош и такви, у коме тела сахрањаваГу свог облик, не среством задржавања њиховог растварања, но среством окамењавања. Ово бива са тедима тада, када се она налазе у земљи, нануњеног минералним растворима, а особито раствором кремењасте матерте. Раствори улазећи мало но мало у органско тело, сталожавагу се у оне исте ћелшГце, из кошх Ге извучена рассаворивша се матерта, иу оноликог исто 1 сразмери, у колико Ге она извучена; или другим речма: — раствори, кош су се сталожили у тело, замењу1у иструлеле честице тела, — и таквим начином производе окамењене. Процес окамењења догађа се и у наше време, — на пр. око извора ХаГзера у Иеландиш, а особито на азорском острву св. Михаила где се находе нагзнатнше Фурнинске вруће воде, „У више случагева, ако не и у свима,“ говори Росмеслер, — „окамењаваГућим среством у сва времена био ге воденасти раствор Гедног и истог минерала.“ Природоиспитач Хенерт у Бреслави, држећи се тог мнења, већ одавно правио Ге вештачке окамењености. Но ироцес окамењавања често иде врло споро. Дрвени стубови моста, кош Ге начинио Тро1ан на Дунаву код Београда, у 104. год. и кош хош и сад стохе под водом, напуњени су кремењастом матершом само на по цола.*) То су сви случаш, када тело човеково остахе нераспадљиво по природним законима ; нераспадљивост тела св. угодника божишх , неможе бити обхасњена ни хедним из ових ирироДНИХ узрока. (Насгавиће се.) н рђава страна нашега свештенства. (Наставак.) Па и кад би ово овако било само у почетку свештеничког његовог служења народу, то би се опет могло изгледати, да та прва нужда, та прва потреба у камчењу и *) Росем стр. 289.