Пастир

708

мољакању не би прешла у нарав свештеникову, и остала доцнте, као искључиви характер свиГу свештеника. Но свештеник има скоро ту исту нужду и доцнте, па готово и у читавоме веку свом. Хер тариФа, коГа му Ге одређена за свако његово свештенодегство, тако Ге мала и ограничена према садашњем времену и потреби свештениковоГ, да с том тариФОм он ннкад не би могао доћи до своге куће, а камо ли што друго спремити и оставити за осигурање свте жене и деце по смрти, почем његова жена и деца немагу права на пензшу, као жене и деца других државних слугу, они дакле морагу искатн и мољакати и доцнше. Те зато се у свештенству нашем и оправдава она народња пословица, да они непрестано ишту, а никад недту. Али промените ове услове, у коГима се наше свештенство находи и замените их са другим сувременишм, бољим условима, и ви ће те се за кратко време уверити да се нико у друштвима неће Гављати с већим пожртвовањем и самопрегорењем, до наше свештенство. Ми ово говоримо, не наспомињући оне жалосне погаве, ко1е не приличу ни Гедноме мало бољем шпекуланту а камо ли свештенику, поГаве — изнуђивати и наилаћивати за своха свештенодехства преко положене тариФе, кохе и ако се ретко догађа, али се опет догађа међ свештенством нашим, нарочито кад се има посао око венчања. Ово хе као по нахбољи случах, где се свештеник може новчано помоћи, на зато се по кадкад измишљаху чудновати узроци , кош тобож сметаху, да се тах обред изврши, а овамо се има у памети друго нешто. Тако на прилику износе се често новобрачнима овакви узроци: „испросио си у посте, кад нше лепо свадбу започињати; мораш чекати за испит, док пости прођу; нихе ти старохко на свом месту. хер он треба да се упише у протокол, као сведок тога важног дела; ниси ми Гавио ранше кад ћеш свадбу; ниси се помирио с твошм пршатељима немаш трећег оглашења; ниси поднео уверење да ли имаш