Пастир

766

свестног. Ми смо покушавали да саставимо дела, на наГприродниш начин. И ако нисмо строго држали се хронологте, опет смо ге по могућности чували. Помоћу достоГанства дела и природне моћи хришћанске, она ге се раз 1 аснила и протумачила. Истори 1 а не треба да буде ред дела, кога су се догодила на гедан начин, Гер ћемо о земљомерноГ исторти другаче говорити, почем и она ниГе никаква лешина, коеа Ге лишена покретања и живота. У гедно у исторшу треба ставити дух, кош Ге оживљава а то 1е ФилосоФиГа. При свем том, опет нетреба под видом Философше , иуштати се у опширну теоршу, коЈа Ге састављена из разума (а рпоп), 1ер ће она човека тврдоглавог направити и учиниће да у њега уђу од слободне воље и без икакве силе дела, кота се томе нагвише противе. Одвећ много историка западних занемарили су такове системе коге су само кадре да сакршу истину, и да кажу за дела оно, што уњих нема. Истина исторша ФилосоФше само ге логички опширно излагање истинитих дела, и савршено Ге она доказала да ге додатак науке, да 1е задаг оживљаваГући, кош нам иосвећуГе у животу прошла времена, али таква као што су била, но не таква, каква жељасмо да у духу системе буду Правоверни историци западни падали су често у 1едно или друго од ова два злоупотреблења; они су радили на историш ФилосоФше, а нису узимали на ум дела за основну црту, или су издавали дела без ФилосоФше; а ко!а дела? Ми ћемо моћи навести иисце, кош су се само одали на то, да њих изврћу, и против природно (наопако) тумаче. Они дакле не заслужуГу ни титулу философн, ни аналисте, него за цело титулу лажног подражача. Ми смо гледали да се избавимо од ових разних препрека. У почетку М и смо изучавали дела из правих оригиналних извора. Сви докази кош нам нису 1асно представљали савршену истину ми смо их одбацили, сав посао кош нам (Сљеду1е додатак.)