Пастир

763

нте служио за основну црту доказа неподозривих и савремених у овом делу, ми смо их искључили као лажне, подозриве и неизвесне. Наша критика Ге била тако строга, да Ге у правоГ цркви римског тражена са ревношћу те да се помоћу ње докаже житше светаца као истинитост. . . . Ми делимо историГу цркве на четири периода. Први се почиње од рођења Господа аашег Исуса Христа, и простире се до нрвог црквеног сабора држаног у Ници. У овоГ епохи тачно се испитуГе с наГвећом строгошћу живот и наука Исуса Христа, он нам се поГавио у наГвећоГ нужди, да нам представи оваг живот и ове науке са тачношћу, и да онровргне дволичан живот. Ми можемо слободно рећи, да у нашем послу ни Гедног од ових прекорв нема, па баш и онихкоГе ми нисмо имали нужду, да их тачно испитугемо, али само да их напоменемо. Други период садржи у себи време протекло од првог вселенског сабора до седмог и последњег. Трећи се ночиње од осмог века до вселенског сабора у Флоренцу закљученог. Четврти садржи у себи време протекло од вселенског Флорентиског сабора до наших времена. За време I. иериода, ми непрестано показивасмо слику постанка и развиГање хришћанске цркве. За време II. иериода ми изучавасмо борбе унутрашње цркве, и посведочисмо нобеду православља у вселенском сабору. За време III. периода ми видесмо да црква православна живи, и то овагда у таквом животу, као првобитна црква у Русиш, и као она од вселенских сабора, не обзирући се на освећену хранилницу, и на сва одступања еападне цркве и противећи се свима покушашма, кош су имали намеру, да се подвргну Гарму папском, и да окаљаГу праву веру. За време четвртог периода ми видесмо све цркве за- *