Пастир

10

поглед на народе до Хритћанске ере , на њиово умно , морално и материГално стање, на их сравннмо са народима хришћанским , то увидићемо да 1е велика разлика међу њима. Пренесемо ли се умно на исток, у то царетво „бедуина и погледамо — како они тамо живе, на њихову веру знања, државни и соцтпални живот, увидићемо, да Ге човек тамо био на ниском ступњу цивилизацше, и додана данашњег чами у тами и незнању. Релипња њихова, немотрећи на њихову разноликост у неким одношаима, већином 1е готово пантеистична. Немењааући се слепи закони, кош управљаГу движењем небесних светила и целокупним животом природе, то су богови свиГу народа до хришћанске ере, — богови безсваке сумње деспотични — сурови — неумолими. Знања њихова основана су била на гедном само предању; човек шне био у стању, да сам свошм сопственим умом дође до какве иетине, и да таквим начином развша и усавршава своге умне способности. „Тако су знали и живили нашн етари, тако и ми знамо и живимо,“ То су начела „источних бедуина,“ односно знања и умног развића! У друштвеном животу видимо такође кастичноот, — поделење. [ачи дави и гњечи слабигег и живн на рачун његов, и неда му слободно да се развша. У државном животу владао Ге сурови десиотизам. Властник код старих народа, олицетворавао Ге у свошг личности Бога, и усљетству тога био 1е безграничан V власти, и сви нодагници његови морали су му се безусловно покоравати као каквом Богу. Такве су у ошите црте развића код свиГу народа на истоку. Хедан само народ, био !е искључење из тог општег правила, а то Ге народ Худешки, кош 1е Гедан готово у целом евету сачувао ираву и истиниту веру и клањао ее истинитом Богу; па зато Ге он у свом умном развитку и узвишавао се над другим источним народима. Но човечанство, коГе се непрестано развкХа, усавршава и креће у напред по вечитим законима, кош дегстнуХу у