Пастир

9

неко предубеђење у опште против богословских наука. Наука хришћанска и ако ее предаде у еадање време у нашцм еветскнм заводима, то 1с више по званичности, што тако старешине налажу, ад’ она 1е, ако ћемо по дугаи да кажемо, како код ученика, тако и код неких еветовних лида, у врло ииском кредиту. Озбиљно изучавање хришћанске науке не држе они, да Ге баш преко нужно за сувременог човека, и већином су таквог мњења, да изучавање те науке буде обвезно само за оне младиће, кош се тотове свештеном чину. Хедни мисле и говоре, иашта ти толики богоеловски пред' метч у светским школама, и катихизис и свештена и црквена исторта, морално богословиГе, као да ће нас све „у попове и кадуђере.“ Други опет мудруГу тако: богословске науке одвише еу сувопнрне, одлучне. немаГу занимљивоети, и непо 1 мљиве еу. Трећи опет кажу: да 1е та наука за облацима, ни1е реална, и потоме да не може развтати ум људски, већ човек мора све на веру примати, без сваких доказа и разумне критике. Но може ли се све ово узети за иетину? Ми ћемо се постарати да у неколико ри1 ечи измеримо значаГ свту више наведених мнења, Што се тиче оног првог мнења, као да 1 е сувишно знање хришћанске науке за човека светеког, мнење то, ако га озбиљно промотримо, увидићемо да Ге оно одвише слабо и без сваких основа. Нико неће, па незнам уколико да 1е противник вере, ако само иоле савести имао буде одрицати то, да религта у опште нгра врло значашу улогу у животу човечанства, и да Ге она поглавити покретач друштвеног живота, нарочито религта хришћанска, као нахзнатниш Факт у историш светскоц евошм по1авом, кога Ге произвела грдан преврат у животу целог човечанства и показала му нови и светлиш пут к срећи и напретку. У основу Хришћпнства постављен 1 е темељ радн напретка како погединог човека, тако и целог друштва, у обзиру умном моралном и матерталном А о томе се ми можемо уверити, ако само бацимо сво1