Пастир

12

без сваке еумње, нужноге да изучаваГу ту науку, хер изучаваГући ге , они посде добиш.у свештени сан. а с тим и сретства за живот, што поучаваГу друге људе моралу хришћанском. А човеку светеком каква Је корист од изучавања хришћанске науке, кад Ге Он не може применити у животу ? То 1е истина да хришћанска наука, неће научити човека како ће врнгати какав занат у животу. н. пр. чиновника како ће концепте да ирави, воГеног човека екзерциру, нити магстора каквом занату од кога би се он могао користити, богословско образовање недаге сретства за живот светском човеку. Но у данашње доба у науци васпитања нримљена ге та истина, да Ге ире свега нужно постарати се, да друштво добиге — добре, поштене и паметне људе, па за овим долази ОФицирство, чиновништво, и занаџилук. Па зато се у данашње време и стараГу, не само да науче младића каквом занату, среетвом кога би он могао зарађивати парче леба, но главним начином да развшаГу у њему умне и моралне способности, укратко васпитати га тако, да он на сваком месту, у свакоГ дужности. буде честан и поштен члан друштва. Хер код нас , кад би се утврдило нешто такво правило да хришћанску иауку изучаваГу само они младићи, кош се приуготовљавауу за свештени чин, воГени људи само Гедне воГене науке, трговци само рачуне, а Гуристи само параграФе, то занста, код нас било би силетство божиГе чиновника, официра, трговаца, занатлиГа, адштоге главно — не би могли имати честни и поштени људи, коги би разумевали онако, као што треба своГе обвезаности човечанству, друштву, Фамилиш, не би могли имати људи с челичним карактером и узвишени човечанским осећањимаУ свима слоГевима друштвеним, у свима школама по свету, наравствено образовање иде уноредно са шпецшалним при уговлењем к некоГ друштвено! радњи, шта вшие по мишљењу многих паметних људи, оно прво мора узишати иревагу над овим посљедним.