Пастир

13

Свака на) г ка ко!а 1е у стању пршишоћи наравственом развићу човека, неможе се сматрати као наука безпдодни, на ма то било у какво! му драго школи— у светско! или духовноГ, и ма за кош сталеж —виши или нижи. У том одно • шагу наука, коГа може имата великог утидаГа, на нараствено развиће човека, то Ге наука хришћанска, кога семожеупоредити са свкма другим вишим наукама, па шта више, по нашем искреном убеђењу, мора заузимати нрво готово место међу њима. Ми признаГемо, да многе друге науке, као: философиги, историГа, политична економнја и природне науке имаГу велики значаГ у наравственом образовању карактера човечигег. Ма каква наука то била, само ако се она озбиљно буде изучавала, она има уплива на нараствени карактер човека, но ниГедна наука не може 1ачег и силнигег уплива имати на морални карактерчовека,као наука хришћанска. Та наука поглавито и намењена ге зарад нараствености човека. Остале науке, као: ФнлосоФИГа, историга, иолитичне науке, по нашем мишлењу, могу кмати великог уплива на нараствена убеђења сваког човека, на образовање самог карактера или боље рећи личности човека, кош се тим наукама занима но само у том случаГу, кад се те науке озбиљно изучаваГу, Површно изучавање тих наука, може дати човеку неколико нови поГмова и Факта, али нараствено образовање карлктера, остаће са свим неразвшено. Изучавање науке хришћанске има то преимућство према другим наукама, што она и човеку високо образованом и необразованом може дати иегине, коге ће принети добре плоде у животу посебном, ФамилиГарном и дружственом. Говорећи уопште религиозно наравствено васпитање, неће научити нас никаквом раду, и занату, кош ће нам пужан бити за живот, него ће оно нас научити, да ми будемо добри хришћани, паметни домаћини и поштени грађани српски. Говоре Гогат неки да богословске науке нису занимљиве и да су врло сувопарне и школастичне. Далеко би се ми