Пастир

Лутера, па свршавахући Шелингом и Хеглом, може се уверити, да су се и ти велики мислитељи предавали испитивању оних питања, кога спадагу у круг богоеловских наука. Истина Ге, да су они та нитања религиозна решавали на основу своих општих оринципа фидософских, и често су се удаљавалн од правог гледишта хришћанске науке, но у сваком случагу испитивање религиозни начела у природи човсчигог несмета слободном развићу ума људског, већ то Ге необходан услов за њ. Ми тако мислимо, но може бити да Ге наше мишлење и нреувеличено, да код човека кош се позитивно никад ниге интересирао религиозним питањима, нити Ге икад мислио о њима, не може бити потпуно свеетне сло боде ума, нитн нак силних и Гаких убеђења. И тако се из свега довде реченог Гасно даГе видети знача! хришћанске науке за еваког човека и како 1е погрсшно протевно оно мнење о богословоким наукама, коГе Ге раоорострањено код иоГединих људи у нашем друштву.

Неколнко речн о свестн. Од Павла Телечког свештенпка. Кад 1е Бог етворио човека украсио га таким деловима. сретством кошх долази он до овоземског савршенства. Ал над свим тим деловима има нешто у човеку што га управ човеком чинн, што му дале живости да сеусавршава — а то 1е душа. Дугаа ле дакле нрава чињеница да човек постоГати може, она Ге Гедина што га приближуГе к Богу еуштол врлини. Без ње неможе се ни замислити човек, без ње су видљиви делови на човеку мртви, без ње би било тело човека груда земље без осећаха — без срца. Ал човек 1е покрал душе и слободну вољу насљедио. Дата му Ге зато, да слободно мисли о себи, да погми своГ