Пастир

16

природни позив, да упозна благодетне сљеди добра — па да и одговорити може. А одговориће. ако ради на нодизању врлина човечанства, ако улепшава и утврђуГе оно , што ми депим и узвишеним називамо. Ал кад пазљиво бацимо поглед на све што у свету бива, ца се уверимо , да људи неделагу Геднако , па приметимо, да Гедни служе Богу а други мамони — онда долазимо до уверења, да Гедни употребнше слободну вољу на добро а други на зло , да Гедни изиђоше на пут светлости и сваке ореће а други да заосташе у мраку пуном паклених сли а. Зато и називамо оне ирве свеснима, а ове последње не свеснима или ти мрачњацима. Браћо ! Само док изустимо : ово ге свестан човек — ома. га и предетаввти можемо. А како ? Он нам некако другче долази пред очи, него обични свакидашњи људи. Дугаа га наша уздигне горе над обичним помишљаима, удееи га с поља вилинском лепотом, а кроз њега нрозире се срце пуно вере — пуно иоштења. Да браћо, пуно поштења, 1ер то Ге срце освећено врлинама божанетва, 1ер његова номисао само из тог освећеног срца изтиче. Освећено срце како ли ге свето! Свето ге и мора бити навек; Гер истина само светлити може. А кад кажемо: оваг нема свести — онда представљамо човека заданута пагубним етраетима, пуна греха. Мрак, кош се у душу и ерце његово завукао, неда му да погледа учаробну светлост истине. У души му мрак завладао , па су му и дела мрачња и тамна. Све, што свест шири и унапређуге, то ова паклена зараза руши и обара, У место љубави таш мржњу; у место напредка назадак; у место слоге унапређуГе неслогу; у место поштења шири непоштење; у место братског разговора и договора подпаљуГе кавгу и сваћу; и ширећи своГа гадна осеСљедуГе додатак.