Пастир

40

се Методи1е са Римљанима. Методи1е говорио 1е:„мати нас Ге заклела кош од нас двоице пре умре, да онаГ живи донесе кости мртвога и сарани у свом манастиру.“ Папа беше попустио да исиуни молбу МетодиГеву и заповеди да се после опела закуге сандук због даљна пута. Али римски епископи рекну: „он Ге по нашог земљи ходио па га Ге Бог довео овде нама и узео му душу. Даклен треба овде и да остане као частан човек.“ — „За његову светост и љубав -— рекне папа — га ћу да га сараним у мом граду у цркви св. Петра.“ На то Методше одговори: „кад ме не послушасте и не хтедосте да ми га дате, а оно боље Ге да се сарани у цркви св. Климентша, Гер ге с њиме овамо и дошао.“ — Тако и учине. Тело св. Кирила саране у цркви св. Климентша с десне стране олтара и више његова гроба наместе икону и кандило. 1 ) У латинском житшу наших просветитеља говори се, да Ге папа завладичио и Кирила и МетодиГа; а њихове ученике позапопљавао и иозађакоњавао } а словенска литига опет вели да ге закалуђерио само св. Кирила, А да Ге се и завладичио о томе ни помена. Те тако и сад стош не решено: да ли Ге св. Кирило био владнка. С Гедне стране заиста Ге чудновато, зашто не би папа удостошо владичанства тако високог госта, кога Ге дочекао са наГвећим отликовањем и кош потпуно заслужуГе да буде владика. Ван нерасположење његово према римскоГ цркви или кратковремено његово бавлење у Риму, или тешке свађе са пилатовцима и предсказање смрти да га Ге принудило да се 1) У 1858. римокатоличко духовенство, желећи да се користи његовим моштима, да би примили на своГу страну Славене, пакасти да створи гробницу, св. Кирила. По исторш.ском казивању о месту његова гроба, почну да га траже. Но Вог нешћаше допустити да велика светиња славенског света постане играчка властољубиве политике. Монаси су брижљиво тражећи св. тело прекопали готово сву цркву до темеља. Но као људи коги траже светињу са нечастивом жељом, поднесе да црква не падне те се окану свога тражења и пожуре се те заравне рупу. На томе се све прође. СљедуГе додатак.