Пастир

41

не прими тога звања. С друге стране шш ге чудноватиге то, како 1 е могао патри1арх цариградски послати у Моравиху на молбу раотиелављеву , проиоведнике, кош су тревали тамо да установе словенско вогослужење , а не дати им власти, да могу тамо и сами постављати свештенике? Вазда ге у историш црквешн овако било: кад се у коме крагу поГави проповед вере, намах су тамо постављали и свештенике. Другчиге ниге могло ни бити. Ако узмемо да се Цариград богао нарушитн права епископа римске патригаршше, коме Ге припадала МоравиГа, онда можемо с правом и то рећи, да он неби нослао просте проповеднике у туђу земљу без дозволења епархшског владике, а епархшски — салцбуршки —владика, без еумње никако неби допустио да грчки проповедници у његовог епархиш проповедаГу своГу науку, ма да то неби било у његовоГ властн. Истина да панонска житиГа нигде не спомињу да 1е св. Кирило био владика, али та наГдостоверниГа житиГа наших првоучитеља тако исто не спомињу и о многом коГе чему — као на прилику: о кршћењу Бугара. А како су могли да нрећуте такав догађаГ ? * *) По смрти св. Кирила дођу у Рим посланици Коцеља кнеза источне Моравше. Они су молили да им пошљу Методша. Напа АдриГан и срцем и душом одан напредку словенском одговори на молбу Коцељеву: „Не само теби него свима еловенским државама шаљем учитеља, после Бога и ап. Петра првог престолника и „кључедршца царства небескога.“ Па онда завладичи Методта и пошље га Славенима са „Булом“ на словенске кнезове: Коцеља, Раетислава и Светополка, у комн признаГе да 1е врло нужно и корисно да се свршава црквена служба у словенским земљама на словенском Гезику.

х ) Код славена сачувало се мњење о св. Кирилу као о владици. Зато сви наши „подлиници“ преставља1у га као Светитеља. Но уступатући убеђењу, коте данас у нашо! науци влада, ми се не усуђу1емо да га тако преставимо. • *