Пастир

26

сваким листићел?, за сваком књижицом, те да се тако непосредно обраћа нздавачу књига и листова, и да их себи набавља. Но зато нико од нас ниГе са раскиде дати парицу у име те цељи, само кад се ко нађе да те иаре поиште од њега, да их верно достави издавачу књига или листова и да 1ал1чи. да та парица неће куд на другу страну обрнути се. По овоме ми се изнова обраћалњ с лголбом на окружне проте, налњснике и друге поГедине свештенике, кош по свом положагу сто 1 е на таквом месту да нас могу у скупљању претплатника помоћи, и лјолимо их лепо да нас у том и унапред нотпомажу а с тњме ће помоћи и салнша себи и свом народу, дагући Л1у могућност, да поред других знања не заостаГу ни у знањима односећњма се његово? вери, његовом моралном и наравственом унапређењу.

0 Картагенскн сабор 411. по делу расколнека Донатнста. (с руског.) Исторша хришћанске цркве сведочи нам гасно, да су многи западни хришћани за прва три века Гедно због практичног правца целе заиадне цркве, ! ) а друго због недостатка научног црковног образовања на Занаду давали врло велики значаГ спољноГ обредног страни хркшћанетва, а л?ало су обраћали пажњу на унутрашњи дух његов. У сљетству тога монтанистични раскол постави вши суштност хришћанства у строгол1 издржавању ностова, у спољном уздржању од тгелесних задовољства, ,т наснлном самопрегорењу, и у опште у спољног чистоти хришћанског живота, 1) Да Ге западна црква 1ошт од првих времена свога суштаствовања, одликовала се практичним правцем религиозног живота, по коме Ге она волела више да се занима раскрићем питања, ко1а се тичу спољног Хришћанског благочешНа, него ли предметима. вероучења или хришћанске догматике — нагбвљи Њ доказ за то, што на западу нема 1ереси; а међутим силни расколи постоЈе.