Пастир

27

I) Ор1а1 МПегН Пе 8 сћ 18 т. НИ §. 14 реЗ 14-15.

без сваке мисли о духовном наравственом усавршевствовању, имао 1 е на западу многоброше пошљедоватеље, тако , да несу били и сами неки римски епиекопи, као на пример Елевтериге и Викгор, са свошм пшмима о вери потпуно елободни од ушгива монтанистичног раскола. Епископ Виктор за неко време не само да Ге делио мишлење монтаниетично односно важности спољног хришћанског благочешћа, но шта више, признавао Ге пророчества Монтана Приски и Максимили. Одовуд се ноГавио и распространио на Западу раскол новациГански с његовим учењем, да 1е црква чиста и света због тога, шт>> су чланови њени чисти и свети (хатартј) по живбту; — што црква не мора примати у своГа недра оне чланове, кош су учинили смртни грех после крштења, што она не може дати разрешења таквим тешким грешницима, иа макар се они и раскаГали, гер власт и право на то разрешење припада непосредно самом Богу. После раеироетранења новациГанских иоГмова на западу раскол донатиста Гавио Ге се као природна посљедица у АфриканскоГ цркви: донатисти у своме религиозном учењу несу израдили нишга новог, а само су развили до пее р1и§ иВга навоциГанеке иогмове о цркви и покаГању. Таквим начином нриуготовљени целом исторпшм западних цркава за прва три века хришћанетва, раскол донатиста Гавио се у Африци као друштво коГе се нотиуно оделило од православне цркве у 314-тоГ год. због примања у цркву каргагенским епископом МенсуриГем тако зване „предатеље,“ то 1ест оне Хришћане, кош су издавали свештене књиге незнабошцима за време Диоклета1ановог гоњења') и сада коги се због тога иекрено кагу. Сабори црквени не Геданпут осудили су заблуде тих расколника, али отгет зато, као погав неслучаши а подготовљени историом у течагу толико векова, раскол таг имао Ге и многоброше пошљедо-