Пастир

32

иисара (ћате) за преписивање саборних акта. Између епископа, кошма ге поверено било да се препиру у сабору, од стране православних наГзнатнш Ге био Аврелте картагенски и блажени Августин ипонски, а од стране расколника Примган картагенски и Петилтан константински. Пре нег што ће се одпочети саборисање, православни епископи закључили су уговор с донатистима , састогећи се у овом: да ако донатисти докажу на сабору да Ге истинита црква свуда угинула, као што су доказивали расколници, а само постош у њиховом друштву, то да се православни епископи одказугу од свошх дужности , и у делу вечног спаеења руководиће се учењем свошх противника, или обратно: ако православни епископи докажу донастистима истинитост своГе цркве о незаконитости цепања од ње расколника, тада да ови последњи дужни буду оставити своГе заблуде и повратити се у недра православне цркве. Па по овоме новообраћеним даће се сва она права и достоганства, кошма су се користовали у расколу. 1 * ) Приближио се дан назначени за 1авно препирање, и православни епископи загедно са донатистима открили су саборне седнице 1. Хуни1а 411. год. а ) Блажени Августин даге нам врло подробна зиања о тог значашог препирки, посветивши томе делу целу књигу познату под иасловом „кратки опис саборне препирке с донатистима.“ 3 ) Ми ћемо се постарати да у кратком нацрту по његовим речма изложимо течаг ствари на том сабору. Кад су дошли православни и расколнически епископи на опредељено место где ће ее сабор држати, то 1е Марцелин после кратке речи коГу 1) Ау§ц 84 Ер184 127. орег. Ау§ив4 4. 2. <ја<1 489—491. 2 ) 6е84а со11а4. СагШаЛ еЛН. Ка1из е* <1ир1п ш4ег топит ое(;ег. а<1 ОопаНз! рег4пепа ра<1 229. 3) Књига та позната Ге у подлинику под насловом: „В1-ет1си1и8 соНаНошб сит ВопаН8(;е8“ наоди се у деветом тому сачинења блаженог Августина Миње 1842. год.