Пастир

к сабору са жалбом, да њих грађанске власти аритешњ)чу и почели су доказивати, да истина црква Христова, управљена у свима свошм ностуицима духом мира и љубави не би никад допустила никакво насиље и принуђење у делима вере и савести. Шта су морали на то одговорити православни ? Они су одговорили донатистима, да Ге поглавити узрок што они трпе у њима самима, да се они казне благочестивгешпш императором не за њихова религмозна у беђења, него за разне државне преступе, ] ) После тога, подне ли су тужбе донатиста на Феликса епископа антуниског и ЦецилиГана епискоиа картагенског у преступу предателства“. Дела, сабора римског од 313 год. била су претресана како православним тако и расколнишским епископима, у кошма су ови последњи Гасно могли видети да су се не законитим начином оцепили од цркве 2 ) Кад су таквим начином сви наводи донатиста против православних епископа саслушани и опровргнути, и кад су на питање Марцелина — немаГули они Гошт тпто да кажу у своге оправдање? — дали одговор одрезан, разуме се не у том смиелу као да су они остали побеђени^ већ што нису хтели да продужаваху ту ствар у онаком виду, како хе она текла, тада православни епископи обГаве да су саборне седнице свршене; а трибун заповеди свима, кош су нрисуствовали на сабору да се разиђу, да би могао као што хе он мислио справедљивихе ироизнети свох суд о томе, на чикн хе страни истина да ли хе на страни православних или донатиста. Мњене грађанског судихе било хе у корист православних. Трибун Марцелин приватним начнном, без саучешћа епископа признао Ге да су донатисти криви, што су се одвошли од хгркве, да су достоши сваке казни, и то свохе мнег&е (соо-пШо) захедно са нодробним иротоколом саборне радње послао имнератору. 3 )

1) ШЗет (Ја(Ј 630. 2) НпЗет расЈ 650. 3 ) ВгеушиЈ, ео1Ја1. еит. ОопаЈ. рег АосЈигС 1есЈ рас! 637.