Пастир

106

гаили, бар у толико колико би се ово могло однети напшм варошким госпођама, коге мало цене ову оживљаваГућу силу — природу. ТТТ та. ге лепгае од пролећњег дана, има ли такве музике, коТа би била устању покренути душу, као што Ге устању то уиинити певање птичица, и румена зора, кад Ге ваздух —- ова животворна сила, наТчистиш и наТприГатниГи и кад се он наТлакше дише? Та шне се бадава у поГете излила ова песма: „Лепо ти 1е рано уранити У прозорТе кад славуш поТу." Но шта се ради по варошима у то нашршатииТе време ? Зора зарудила, свуда тишина влада, погдекоГа бака с тестиТицом у руци — трчи на чесму да завати студене водице; иогде кош кочшаш, упрегнувши своГе коње креће се полагано на реку или извор да завати буре воде; по где кош момак обесио своГ зембил — хита брже на месарницу, како би лепши тал говеђине добио; на балконима видн се по где коГа служкиња, она нолагано тресе ћилиме, перетише по собама и то тако лагано да Ге нико не чуГе,-по неки земичкар, упртивши свођу корпу, трчи по улицама, да би што више свог есиапа протуриопо неки сељак, заноћивгаи близу вароши оиска сво1е вочиће, и хита на пшацу како би екорше свог товар продао.— По где коГа сељанчица, преметувши нараме своГу обрамицу с пилићима и млеком, хита на шпацу да ее час нре ослободи свог терета •— ето кога човек може видети у то наГленшеи нашршатншевреме дана. Но шалонена спаваГућим собама варошанака Гош затворене; оне у наручшама МорФеГа Гако бораве свог сан. Мушица, то нагбезобразнше створење, та и она не би ее смела Гавити само да зна како Ге то не пртатно за уво спавачице — варошанке. Девет еахата, звоно звони , по где кош старчић, с штапићем у руци, по где кош зидар у свогог белог џоки хити на гутрење а варошанка тек се онда успавана буди. Њено лице бледо, збрчггано, очи подадуле, зевање наиало, и ти Боже знаш какви ту незгода нема. Иосле Гедног сахата