Пастир

105

вечно иовтораваГу у саздањима, и ко1и одржаваГу у свако 1 поГединости општи илан своГе организаци1е; он се на послетку усиљава контрастом чуствечо — безконачног, окићеним звездним небом, непрегледиим равнчнама, покритим маглом хоризонтом окегана и нашом еопственом ограниченошћу когу смо се стремили да победимо.“ Дивно изображава уплив ирироде на дугау св. Григориге Ниски. „Кад ха видим, вели он, узвишене стене, долине и равнице, иокрите травом коГа Ге изновм норасла, н различно лишће -— одело дрвећа, а пред могим ногама миришљаву лилигу (цвет) у крашену светлим боЈама; кад 1а гледим у то широкоморе, са безброшнм вигугама н талнсима тада душу могу обузима нека неиогмљива жалост, кога Ге помешана нечим-пршатним. Кад у Гесен исчезаваГу с дрвећа плодови, отпадне лишће и суве гранчице остану,— тада, при то1 вечноГ, и нравилно повторавагућо! се нромени, ми поневољи долазимо у хармонигу с природом. Опт кош 1е прони/сао свошм оком у те лрол 1 вне, онш лотпуно зна ништавност човечту прел величанством васионе. и Где и у каквом крашчку земље може бити човек лишен ових високих и светлих утиеака ? Не само дивни видови природе, поражаватући на први мах нашу слабу душу свошм могућним дештвом, но и сами обични нрости њени погави потресагу узвишена чуства. ТТТта Ге простте од обичне њиве, и обичног листића, или каквог изворића? али погледагте каква чуства узбуђавагу ти бедни и прости предмети природе у осетљивог души, и не само оца и учитеља цркве, какав Те н. ир. био Григорте Ниски, но и у светског погете кош нте Бог зиа како предан религиш, већ на против — више одан светеким насладама. Нико ниТе тако способан да се зближи са природом, као женски пол, коме 1е ирирода дала њежну организацигу , и Фаинта чуства него ли мушком полу. Но говорећн ово, ми се страшимо да нисмо погре-