Пастир

104

за кратко.... Певац иролећа — прну и одлети, а с њим и магновени чар. Прелати помислише да их сатана искушава, оградише себе крсним знаком и опет се повратише к свопн мрачног н крваво1 завери.““ Да би се Гош боље доказао добротвораи уплиз природе, на душуто 1е нужно почешће излазити из загушљивог ваздуха и поквареног варошког живота, на чпст ваздух и у непокварењу природу. Са сваким кораком и обртагем точка на вашим колима. коЈе вас удаљава од ларме варошког живота, ви све внше и више опажате у себи као неко прерођење. По мери тога, како се ви будете удаљавали од ларме варошког живота, она мало по мало утишава се у вашог души, и вас ночиње обузимати пољска типшна, лепе шуме, и спокохство природе напуњава у вашу душу. Све оно што вас Ге узнемиравало у зиданама вароши, све бриге коге су вас као нека мора давиле; све мисли, све страсти и љутње’ коге су вас трзале као Гастреб голуба, — почињу изчезавати — као мрачна сновиђења, као што ноћна магла исчезава од зрака сунчаних. Много што 1е се вама чинило наГважниГом задаћом вашег живота у зидипама варошким, погављу Ге се сад тако снтним , тако ништавним. да ви и сами неразумете, како ге све то могло вас забринути и узнемиравати. Шта више, наГ веће жалости ублажавагу се увама када се ви налазите у наручшама ирироде. „У простом сближавању с природом, вели учени Хумболт, и у Гедном само ваздуху састош се таша сила; уплив ге природе и радостан и кротак; она освежава и укрепљава уморен дух, смирава срце, коге ге жалошћу нагдубље потресено, илн разиграно нод упливом страети.“ Одкуда ова чудна и животворна сила природе? „Строги и узвишени карактер, коги Ге тесно везан са овим душевним покретима, Хумболт вели, да он истиче — скоро из несазнавааућег осећања, и из унутарње законптости природе; такав картктер свезан Ге вечно са утисцнма кош се