Пастир

113

Штовању или релиппи римског не беше ништа, што бн мотло да подигне душу и да подномогне човека у наравствености и добру. Све се било развратило, озлило, и загедно с мекуштвом и раекошности дошло до краших предела. Већина Римљана живљаше само ради чуственога задовољства: сва им брига беше нагести се, напити се, повеселити се, слатко поспавати не мисдећи ни наГмиње о небу ни о души свогог, па тако у непрекидном весељу, у лењости и нераду, усиављнваху сваку снагу умну и моралну. Но овако празан живот вуче свагда за собом и каштигу. У средини свега тога изобиља? на висини грдне славе и виличанствености земаљске, Рамљаии опет беГаху сГетни и невесели као што то и мора бити вавек код оних.кош неће дивне своГе способности да употребљаваГу нашто друго, до Гедино на телесна уживања. И сами незнабошци већ мало у то време вероваху свошм боговима , па и ако су Гош свршавали у част њихову различите обреде и жртвоприношења по начину свог закона и обичаГа. Али човек се рађа са жељом и потребом да веруге ма у какву не земаљску силу и да тежи к познању истине\ и док ове тежње нису угушене празним и безполезним животом, дотле оне Гедне устању су да уздрже човека од коначног пада. Но у Ришу ових тежња готово и не беше: оне бегаху подављене шумом и сгашоћом светскога животаНапротив у другим странама а нарочито у ГрчкоГ оне беГаху Гош уснази: там се људи отимаху да изнађу божанство и изуче у колико Ге могуће таше природе. Грчка, коГа некад беше снажна држава, у то време већ не беше самостална: она беше покорена од Римљана и састављаше Гедан део од велике римске царевине. Но и ако она беше потпала под Рим, она, опет стагаше над њим са свогом науком и вештина, каквих у оно време не беше у целоме свету; Гер са сви страна долазаху там људи да се чему науче. Грци кош тако бегаху учени, нису могли да веруГу *