Пастир

114

у оне лажне богове. По мимо оВог учења ко1е еу им стари саопштили о богошша , заиочну и они сами да претресагу и изналазе њихово биће, да улазе мало по мало у таше природе, у начин како Ге морао постати ова! свет и да схваћагу мало но мало цељ и опредељење човека. Толковања и закључења њихова по самом своГству човечанске природе морала су бити раелична, те тако иостану и различне школе или системе филозофи. Неки од учених фи лоеоФа бегаху знатно узвишени, прославише људску врлину и оставише ма и таман поГам о Богу и безсмртности душе. Но без одкровења небесног човека, неможе никад доћи до познања безконачне истине; па зато и мудри фило софи норед свега нанрезања лутаху умраку и трошише своГу снагу више у сумњи и противоречености, него ли у знању и истинн. Хединетвена слаба зрака истина светлуцаше се у мраку човечанског учења преко 1уде1а, кош онда бегаху разсегани по разним странама света и упознаваху туђе народе с пог мом о 1 едном Богу, Творцу света. Шта више већина од туђинаца примаху закон Мошегев, чему Гако помагаше и то што за 280, година до рождества Христова, свештено писмо беше преведено на Грчки Гезик веома распрострањени у то време на истоку. Но и ово мало правих погмова коГе источњаци нозаГмљиваху од ХудеГа, ни су могли држати у чистоћи, већ су их измешали са свошм чудноватим и изнакарађеним баснама, кошма су се старали мудреци источни да обгасне и погаве природе. А други народи, к богопоштовању римском или грчком придружише шш много коГекаквих смешних басама и свакоГаких празноверица. 0 странама славенским мало ко и знађаше у то време. Зна се само толико, да су се у тим земљама обожавали кумири или идоли. Но ако Ге стање незнабошког света било тако жалосно, то да л’ нећемо нзћи што боље ако бацамо свог но-