Пастир

116

народима, Они ни сј 7 могли схватити, да се у пророштвама о Спаситељу, говори о словоди духа, о благама небеским и царству не земаљском , и да се по овоме треба спремати за дочек МесиГе поктањем , смирењем , љгг.ави. Наравно да их Ге било и таквих, коги су Гедва чекали да их огране светлост Христова, али их Ге било веома мало. Познато Ге после овог, како Ге тешко то било за ХудеГе — бити подаником оном народу, кога су они тако презирали и мрзили, и како су но овоме жудно изгледали на долазак Извавитеља. И сами ХудеГи беГаху подељени на мноштво свакоГаких секата, коГе никако ни су биле у љубави , всћ наиротив Гедна другоГ копала Ге Гаму тумачећи раздичиго и смисао св. Писма и предања, (Наставиће се.)

ЈЕДНЛ РЕЧ НРОТИВ НУШЕБЛ. * НиГе одавно било време, кад су код нас људд по природном свом нагону осећали неку особиту мржњу спрам дувана и сирам оних , коги су се с хим занатом заннмали. Ни Ге давно умукнула у народу на шем ни она прича, коГа казиваше да 1е дуваи нашре ннкао на гробу Мухамедовом н да по овоме он може бпти доп) штен само Гедним турцпма а не хришћанима. Скорашње 1е п то време, кад пушење код нас ни си могао видетп тек. овде онде . па и то код старих каквих чобана, кошма Ге лула бпла као разговор, илн код осуђеника и сужника у тамници, кош су с дуваном ишли на то да опиГу своГе живце и мозгове, те да тако бар на време забораве своГе Гаде и своГе невоље. Н,; ге велимо све ово било одавио , а међутим како смо се далеко у том погледу променпли и пушење дувана не само на теориш но и на практици са свом брижљивошћу почели сад доказивати и распрострањавати. Збиља! прођи те у накрс по нашем народу, обиђи те села и вароши, трле и станове, школе и манастаре — завнрите и у наГвеће Огеле и у наГмање прчварнице, свуда и на све стране видиће те, како се подижу густи облаци од те Гадне и смрдљиве биљчице! И оваГ жалостан обичаГ гако напредуГе 1ако, да увећем кругу, у већим кафанама и салама ви ниете у стању одсе-