Пастир

117

дети вече, ако нпсте и еами лшстор од тога заната: густоћа дима и смрад коги из њега излази притиснуће вашу џигарпцу и ви неће те моћи слободно дисати, ни отвореним оком гледатн. Па да ово раде само Гедни стари л.уди нли бар они, у ко1пх 1 е цигерица већ очврсла и снага дошла до пуноће мужа, па му то зеље може бити п би и не би тако незосредно шкодило, —то опет не би бпло ни по гада! Но срце хоће да пукне кад погледаш да се са тнм занимаГу више жутокљувци дечаци, па по негрећи и сами ђаци евигу школа и свмГу разреда. И до скоро ови последњи бар ематраху да Ге то свогега рода преступлење или ако не баш преступлење, то бар за њих не прилпчно; а од ово две трн иоследње године, као да се и то већ хоће да заборавп. Сад већ ниге редност видети ђака на улици како преспокошо чмарп ону 1адну цпгарпцу а дим и на нос и на уста мота се око његове главе облацима. Ако подпђете вп к њему да га опоменете, да га посаветуГете н да му кажете да то ниГе лепо за њ ни у собп а то ли на улпци, он се неће ни нагмање од те опомене застидети; већ на против дрзновено и отворено вама одговариће да Ге сад слобода, да ге он чедо новог века и да по овомс пушење не само нше шкодљнво , већ н корпсно, нарочито за оне ко!и се књигом занимагу. Дуван Ге пронађен нашре у Америци. Ондашњи становници почели су га заисга употребљавати као неко лекарство иротив отровнпх (гедовитих) животиња. Земља Ге код њих била обнлата шумом и рекама а } г овпма доста змша и акрепа. Пушењем или боље рећи, палењем око себе дувана они су разгонпли те гадове, кош су се богали тог смрада дуванског као што се боге неког реда мушоце и обади, кад мп палимо коге какве корове п трске, те им димом досађугемо. Но да л’ има код нас таквих погава, каквих нма у Америци и коГе би као неко лекарство захтевале употреблење дувана? Сви знамо да нема. Ми пушимо само зато, што смо чули и видели да други пуше; ми пушимо зато, што и картарош игра карте, што и шнаница пте, — зато, што смо се мало помало на то научили, па сад немамо тврде воље да се од тога одучимо. Писмо преосвештеног и знаменитог митрополита московског Филарета ко!е ћемо ми овде наштампати , н коге се односи нарочито питомцнма духовног заведења показа ће нам Гош 1 асн 1 пе причину тога зла и његове посљедице. Ево то писмо од речи до речи: ЂиспкопреподоБни отац Ректор\ „Држим, да ви нисте заборавили ону примедбу, когу вам учини ово дана она знатна 1една особа усмотрењу том, да се у собама