Пастир

102

(осем св. писма) са овим поукама као што 1е природа, коГа потпуно представља слику божтег савршенства. „ Некесл пок г кдлк)тл сллкХ пожиио, ткоренУе же рг>кг( его козккфдетг ткердк.“ Свето писмо, а за њим оци и учитељи цркве, и сви мислиоци —- радо су се користили овим источником кош никад не пресушава. Какве Ге лепе примере узимао из прнроде Господ наш Исус Хриетос.! Одлична црта Његовог учења — то су поуке коГе он узимаше из природе. А међу тим , не треба мислити, да, корнстећи се природом као Гедном поучиом књигом, треба — бог зна какво особено знање и велика способност. Природа — то Ге књига. кога 1е написана — тако Гасно и разговетио, да је лако може разумети н читатн сваки, па шта више и не пиемен — прост човек. Духовне поуке, и при нагмањоГ нашо! вољи, представља1у се у природи скоро саме, саме обраћаГу на се нашу пажњу. Нема Гезика, нема тог наречиГа, на ком се не би чуо глас небеса, кога нроповедагу славу божигу (пс. 18. 1. 4.) Невидљива своктва вожша, Његова свагдашња сила и божанство, од самог саздања света свагда Ге била видљива у Његовом творењу. (Рим. 1.20.) За то они људи, кош живе ближе ирироде — свагда биваГу пуни такових мисли и сравнења — позашљених из нрирода, И ма како да 1е велики значаГ нрироде с те страие, али виша васпитаваГућа сила гвена — састош се у прекрасиом деГству њеном на човека. Црирода дегствуге на човека без гвегове воље, без његове жеље, и при том тако, да он незна то дегство, к шта више, мучно га може и ношити: гвено Ге деГство ташо и оно се неможе одбити. С природом смо ми везани са хиљаду нагачих веза; наша су чуства тако мудро саздана, да су она наГверниш проводник тих утисака у нашу душу. По овоме се може рећи, да Ге душа наша, као неки музикални ннштруменат — штимован с ириродом у Гедан глас (тон); зато тако чудно деГствуге хармониГа природе на сваку не покварену душу; само